Poštovani čitaoci bloga,
Kažu da je Pariz grad koji se nosi u srcu….
Dok sam putovala ova rečenica mi je odzvanjala u glavi sa pitanjima i podpitanjima. Naravno, čovek uvek voli da čuje priče drugih ljudi i onda pokušava da se upravlja njihovim iskustvom. To je greška!
Kada sam stigla u ovaj veliki grad nisam ni o čemu razmišljala nego sam posmatrala ljude, izloge, svet oko mene. Ovde je sve jako šareno, uključujuci stilove, hranu, ulice…..ali baš sve!
Sada je proleće, i znam da je Beograd jako lep u to vreme ali Pariz je nešto što stvarno treba da osetite a ne da vidite! Punooo ljudi, kulturnih, nekulturnih, različitih u svakom pogledu! Melodičan francuski jezik koji (bez obzira što je težak) vas tera da učite makar i mučili sebe. Mirisi obližnjih pekara, a posebno kada kupujete baget u omiljenoj pekari i pri tom se snalazite tako što komunicirate na francuskom (nedovoljno dobrom ali se trudite) je lep osećaj.
Duge šetnje me vode ne znam u kom pravcu, ne, zapravo imam plan ali onda se odjednom izgubim jer mi je pažnju privukla jedna zgrada. I onda u želji da je istražim menjam svoj plan…eto to je sigurno ona razdoznalost koja se otvori kod čoveka kada je na nepoznatoj teritoriji. Ali kada se izgubim onda tražim znakove tipa metro stop, mc….i onda se vratim na planiranu relaciju za taj dan.
Moram priznati da još uvek nema puno turista i to mi prija, mada umem i te kako da odam sebe upotrebom fotoaparata kada želim nešto da zabeležim kao na primer ove fotografije…možda nekome ne govore mnogo ali meni su ta mesta prijala zaista!
Puno pozdrava,
Marina
Hleb i kifle doo
Vlasnik Hleb & Kifle pekara
PS Uskoro lansiramo naš novi Hleb & Kifle sajt, nadam se da će vam se svideti puuuuuuuuuuno!
A sad malo slika
